|
|
» Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb «
|
|
AUTOR O KNJIZI
........„Knjiga“ PRVOJ SMRT, DRUGOJ PATNJA, TREĆOJ HLEB je rezultat moga višegodišnjeg istraživačkog rada o naseljavanju i životu švapsko - nemačke populacije u Sremskim Karlovcima. Ova problematika do sada nije bila ni istražena ni objavljena. U knjizi će te naći informacije i dokumente za koje se do sada nije znalo. Naći će te i dokaze i dokumente o naseljavanju i životu Nemaca u Karlovcima, njihovom broju, zanimanjima, verskoj pripadnosti, ...
ceo tekst
|
Naziv artikla
|
Knjiga "Prvoj Smrt, Drugoj patnja, Trećoj hleb."
275 strana
Nema više zaliha
|
|
|
Reč NADEŽDE RADOVIĆ na promociji knjige
Knjiga »Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb« Stjepana Sedera, o kojoj ćemo večeras razgovarati, je jedan od onih retkih darova koje zaljubljenici u svoj grad podare i kojim će se Sremski Karlovci i njihovi žitelji ponositi...
ceo tekst
|
kupi
|
|
SVOJ NA SVOME - NADEŽDA RADOVIĆ
.........Da postavljanje filozofskih pitanja nije rezervisanu samo za filozofe, odnosno da se svakom dogodi u životu da se zapita: ko sam, odakle dolazim, kuda sam se uputio, svedoči i knjiga Stjepana A. Sedera "Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb". Jednostavni ljudski razlozi doveli su Stjepana A. Sedera do osnovnih filozofskih pitanja. Suočavanje sa smrću majke i oca, sa propadanjem zemlje u kojoj se rodio, sa sunovraćivanjem svih vrednosti u koje jeuživotu verovao.
ceo tekst
|
 |
Recenzija: prof. dr Nikola L, Gaćeša
..........Pre svega, želeo bih da istaknem da je Seder obradio jednu temu iz istorije Nemaca u Vojvodini o kojoj u našoj i nemačkoj istoriografiji nije pisano. Zato se on našao pred teškim problemom kad jе odlučio da obradi istoriju Nemaca u jednom vojvođanskom naselju u kome su oni živeli kontinuirano više od dva i po veka. On je to učinio ne samo na osnovu postojeće literature, nego i na osnovu građe u arhivu SANU u Sr. Karlovcima i Istorijskom arhivu u Novom Sadu, zatim na osnovu objavljene građe o prošlosti Sr. Karlovaca, kao i sećanja i izjava starijih sremskorlovačkih žitelja.
ceo tekst
|
 |
SVOJ NA SVOME - NADEŽDA RADOVIĆ
.........Da postavljanje filozofskih pitanja nije rezervisanu samo za filozofe, odnosno da se svakom dogodi u životu da se zapita: ko sam, odakle dolazim, kuda sam se uputio, svedoči i knjiga Stjepana A. Sedera "Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb". Jednostavni ljudski razlozi doveli su Stjepana A. Sedera do osnovnih filozofskih pitanja. Suočavanje sa smrću majke i oca, sa propadanjem zemlje u kojoj se rodio, sa sunovraćivanjem svih vrednosti u koje jeuživotu verovao.
ceo tekst
|
» Poreklo prezimena Seder«
|
AUTOR O KNJIZI
“POREKLO PREZIMENA SEDER” predstavlja svojevrsno istorijsko štivo o Sremskokarlovčanima prezimena Seder. Knjiga sadrži prepis crkvenih matrikula za ljude ovog prezimena, počev od 1761. godine, kada se ovo prezime prvi put pojavljuje zapisano.
Prezime verovatno potiče od nemačke reči SODE ili SÖDE, koje označava baru, mlaku rit i u originalu bi bilo napisano kao: SÖDER, a čitalo bi se kao ZÖDER. Ovo dalje znači da bi prezime prevedeno na srpski jezik glasilo: BARSKI ili RITSKI.
|
kupi
|
|
Takođe, zbog nedostatka glasa i slova Ö u srpskom, ali i hrvatskom jeziku, prezime je pisano srpskim, odnosno hrvatskim pismom kao SEDER. Iz istih razloga je tako napisano prezime i čitano kao SEDER, a ne kao ZEDER (SÖDER). Mojim istraživanjima je predanje sačuvano u našoj familiji, da potičemo iz okoline Štutgarta, dovedeno u pitanje, jer u srednjo/severnoj Nemačkoj postoji selo pod imenom SÖDER. No to ostaje za kasnije ili buduće generacije.
|
Naziv artikla
|
Knjiga "Poreklo prezimena Seder."
88 strana
Nema više zaliha
|
|
|
» Plitki grobovi «
|
.AUTOR O KNJIZI
.......Roman PLITKI GROBOVI je rezultat višegodišnjeg istraživačkog rada o posleratnom životu nemačke popuilacije u Jugoslaviji – Vojvodini, životu nakon, ne samo završenog rata, nego i „uspešno“ sprovedene socijalističke revolucije. Kako se ova revolucija sprovela? Pa, tako što je oduzet kapital od svih kapitalista i neprijatelja revolucije. Folksdojčeri (pripadnici nemačke nacionalne manjine) su i odlukama sa zakonskom snagom proglašeni neprijateljima i od njih se, već po tom osnovu imala oduzeti sva imovina.
ceo tekst
|
|
|
|
Naziv artikla
|
Knjiga "Plitki grobovi"
221 strana
|
|
RECENZIJA NADEŽDE RADOVIĆ
Knjiga Stjepana Sedera »Plitki grobovi« nastaje posle niza istraživačkih knjiga u kojima su zabeležene životne priče podunavskih Švaba (»Jedan svet na Dunavu« Nenada Stefanovića, Dunavske Švabice I i II Nadežde Radović....), kao i izvanrednih romana i novela Johana Valdenhajma, takođe podunavskog Švabe. Romaneskno štivo o životnim putanjama dece, podunavskih Nemaca, do njihove starosti, pored dokumentarne vrednosti, predstavlja i jezičku vrednost...
ceo tekst
|
|
|
RECENZIJA Prof, dr Tomislav Bekic
Tragična sudbina i stradanje nemačkog zivlj a u našoj zemlji posle Drugog svetskog rata srazmerno su kasno postali predmet književne obrade. Tu temu su, prirodno, prvo obradili nemački pisci koji potiču iz naših krajeva, kao na primer Johanes Vajdenhajm (Johannes Weidenheim, 1918-2002), koji je u međuvremenu i kod nas postao poznat, zahvaljujući prevodima njegovog romana Povratak u Marezi i Price iz Marezija, pripovedač Franc Huterer (Franz Hutterer, 1925-2002) i romansijer Franc Bal (Franz Bahl, 1926). U srpskoj književnosti, pak, tu tematiku su prvi obradili Mladen Markov (Zablji skok), Miroslav Popović (Sudbine), Momcilo Čalenić (Tude godine) i Miodrag Maticki (Idu Nemci). U delima ovih pisaca, i nemačkih i srpskih, stradanje nemačkog naroda obrađeno je u tradiciji realističkih pripovedačkih ostvarenja, pa je samim time težiste priče ne samo na stradanju jednog naroda i jednog etnikuma nego na stradanju čoveka uopšte.
ceo tekst
|
| |
| » Kunigunde «
|
| |
Dnevni list Danas
rubrika nove knjige
20.2.2014.
"Kunigunde" Stjepana Sedera
Kulturni centar Podunavskih Švaba iz Sremskih Karlovaca objavio je proznu knjigu "Kunigunde" istaknutnog aktiviste nemačke zajednice u Srbiji Stjepana A. Sedera. U nepretencioznoj romanesknoj formi autor čitaocima nudi svojevrsnu etnografsku sliku života ljudi u sremskom Podunavlju na kraju 18. i početkom 19. veka. Seder uspešno rekonstruiše sliku nemačke paorske civilizacije čiji se tragovi osećaju i danas, kad njenih noosilaca uglavnom viče nema na ovom području.
|
|
Tek ovlaš autor pomene velike istorijske događaje, ratove i mirove, koji su pomerali ljude i narode na granici dva velika carstva i svakako uticali na njihove sudbine. Sedera ne interesuju politicki procesi. Ne interesuje ga ko je koga pobedio. Njega interesuje čovek i njegova iskonska, egzistencijalna borba za život i intimnu sreću ako je ona ikako moguća. Junaci njegovog romana prolaze večite cikluse rađanja i smrti, pred kojim su svi drugi napori i postignuća ljudskog roda prolazni i efemerni.
|
| Naziv artikla |
Knjiga "Kunigunde."
173 strana
Nema više zaliha
|
|
|
| |
| » Dete i nekolike pesme « |
| |
Dragi Čitaoče,
Kada budeš čitao ove stihove treba da znaš da se ja stihom nisam bavio. Mislim, nisam se bavio ozbiljnije i u većem obimu. Ipak, u periodu između 1958. i 1968. godine (završni razredi gimnazije i studije) napisao sam nekoliko pesmica, koje Ti ovde predstavljam. To su one pesmice koje nemaju oznaku godine nastanka, tako da ne znam kojih godina sam ih napisao, izuzev druge pesmice koja ima oznaku godine nastanka. Ipak sačuvao se redosled pisanja ovih pesmica. To je jedna plava školska sveska na linije, koja mi je služila kao radna sveska za francuski jezik, koji sam učio kao jedan od tri strana jezika u gimnaziji. Ova sveska je bila zagubljena više decenija u mojoj hrpi papira, svezaka, časopisa, fascikli, registratora, ... na koju sam naišao slučajno. A kada sam već naišao na nju nisam želeo da je ponovo zagubim, pa se njen sadržaj tako našao pred Tobom. Pesmice su pisane ćirilicom i to prve dve mastilom, a ostale hemijskom olovkom. Poslednju pesmicu sam napisao 2012. godine, kada sam pronašao svesku sa zagubljenim pesmicama, inspirisan tim otkrićem, unucima i njihovim majkama, mojim snajama.
 |
|
| Naziv artikla
|
| Knjiga "Dete i nekolike pesme"
|
|
|
| |
|
|
|
» GRAĐANI ŠEST DRŽAVA «
|
|
|
"Nije važno čija je zemlja, nego čije ovce na njoj pasu"
(Narodna poslovica)
Ima sto načina da čovek ispriča događaje iz svog života. Roman o svakom da se napiše. U slikarstvu postoji autoportret, u literaturi bi tome odgovarala autobiografija. Knjiga Stjepana Sedera sve to i jeste i nije. Tamo gde jeste, o sebi ne govori u nominativu već u trećem licu, o Caci, nadimak koji je dobio kada se rodio. Time je otklonio utisak da svoje poglede nameće čitaocima - sugrađanima oko sebe. Kada je počinjao da piše našao se pred dilemom - kome i o čemu njegova knjiga treba da govori. Da li o Karlovcima, o čijim se pravim vrednostima, kako on kaže „malo zna“, ili o meštanima koji su „ostvarili uspešne karijere“? Brzo se otkriva da je on podjednako udaljen i od reklamno - turističkog kao i od političko - elitističkog pristupa priči o Karlovcima. On traži celinu, ali ne na osnovu statistike, još manje prosečnih vrednosti. Njegov vidik je obuhvatio vinogradare i paore, zanatlije, lekare, govedare, svinjare, kockare - jedan profesonalni, tri amatera, studente, penzionere, ali i one koji su kako je rekao devastirali Karlovce.
ceo tekst
|
|
|
|
Naziv artikla
|
Knjiga "Građani šest država."
332 strane
|
|
|
|
| » Pogubne posledice «
|
| |
|
AUTOR O KNJIZI
Ova knjiga je mali eksperiment, jer u okviru korica sadrži tekst na dva jezika: nemačkom i srpskom, a samo od tebe zavisi, odnosno kako ćeš okrenuti knjigu, da li ćeš čitati tekst na srpskom ili nemačkom jeziku.
|
|
Predgovor Rudolfa Weissa:
TEMA ZA KOJU BI MNOGI VOLELI DA JE NEMA
Početkom osamdesetih godina grupa Paraf iz Rijeke je pevala: „Ovako se sprema tema koje nema...“ a u drugoj deceniji 21. veka Stjepan A. Seder se dohvatio teme koje bi mnogi voleli da je nema ni nakon 75 godina od samih događaja.
Svojim radom pod nazivom ”Pogubne posledice eliminacije Podunavskih Švaba iz privrednog života Jugoslavije nakon II svetskog rata” Stjepan A. Seder se dotakao teme za koju bi mnogi voleli da se zaboravi kao deo prošlosti ovih prostora. U svakoj državi postoje teme koje su neformalno označene kao nezgodne ili su na granici tabua. Jedno od tih pitanja je i pitanje eliminacije nemačke nacionalne manjine sa teritorije komunističke Jugoslavije.
Jedna od primenjenih mera protiv Podunavskih Švaba bila je i oduzimanje kompletne pokretne i nepokretne imovine. Hvale vredno je da autor nije prećutao ni druge mere kao što su zatvaranje u logore, prinudni rad I proterivanje iz države. I on je mogao da postupi poput nekih domaćih istoričara koji kada stignu do teme proterivanja Nemaca i logora za nemačke civile nakon Drugog svetskog rata, obično napišu da „to nije tema ovog rada”.
U obradi ove teme autor je konsultovao i rad prof. dr. Nikole Gaćeše koji već decenijama predstavlja osnovni izvor prilikom obrade ovog pitanja. Odabirom ovakve naučne literature, koja je izdržala višedecenijsku probu vremena I komentare istoričara koji su je čitali, Stjepan A. Seder je pokazao nameru da ovo pitanje naše prošlosti obradi konsultujući ozbiljnu naučnu literaturu a ne članke tabloida koji su se ovom temom bavili u stilu velikih naslova sa porukom da je postavljanje ovog pitanja i bavljenje ovom temom u stvari prikrivena namera „Švaba” da u sledećem koraku traže nazad svoju imovinu.
Autor se nije obazirao na to kako će ko reagovati na ovu temu već joj je prišao sa naučnom ozbiljnošću uz nameru da dokaže da je eliminacija Podunavskih Švaba iz privrednog života Jugoslavije imala teške posledice na rezultate poratne jugoslovenske privrede. U svom radu autor je uspešno dokazao svoju tezu iz naslova samog rada: da su posledice bile više nego pogubne.
Zahvaljujući svom spisateljskom umeću, autor je čitalačkoj publici ovu ozbiljnu temu približio i jednim prigodnom šalom koji pogađa deo suštine za privredno nazadovanje i pad ekonomije nakon Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.
Hvale vredna je činjenica što je ovim radom Stjepan A. Seder pokušao popuniti prazninu u obradi ove teme kao dela prošlosti Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.
Recezent Prof. dr Miloš Tešić je komentarišući i ocenjujući rad Stjepana A. Sedra naveo i:
Autor se prihvatio teme koja je decenijama bila nezgodna, pa i „preskakana“ u stručnim i naučnim radovima u Jugoslaviji i državama sledbenicama. Upravo zbog toga njegova razmatranja su interesantna, bar za razmatranje sa istorijske distance, što je autor ovoga eseja, koji se može okvalifkovati i kao pregledni rad, korektno i savesno obradio. On ne kritikuje, već ima razumevanja i za takve odluke državnog rkovodstva, u suštini po privredu i napredak društva u celini pogubnim odlukama. U drugoj polovini rada on navodi brojčane podatke o pogubnim posledicama eliminacije Podunavskih Švaba iz privrednog života Vojvodine i Jugoslavije, nakom drugog svetskog rata. Pouka je da bi drugačijim odlukama mogla da se očuva poljoprivrredna proizvodnja izperioda neposredno pred pred II svetski rat, te time i konflikti među stanovništvom a i neuspesi nove vlasti u privrednom razvoju u prvoj deceniji posle rata. On ukazuje na „naravoučenije“, a mudrima će i to biti dosta.
|
| Naziv artikla |
Knjiga "Pogubne posledice"
36 strana
|
|
|
| |
|
|
