....Konfiskacija i logorisanje
  početna
   
 
1
1
1
1
1
1
1
1

Sudbina Podunavskih Švaba odlučena je još u toku rata, na Prvom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu od 21 - 29. novembra 1943. godine. Iako tada nije doneta formalna odluka o tome, Proglasom u formi letka koji se pojavio u toku zase-danja, pripremljene su smernice za donošenje i formalne odluke na Drugom zase-danju AVNOJ-a 1944. godine. Proglasom je anticipirana sudbina Podunavskih Švaba, tako što su označeni kao kolektivni krivci za sve nedaće i ratna stradanja Jugoslovenskih građana.

Georg Wildmann piše: "Moša Pijade, zajedno sa Edvardom Kardeljom, bio je autor svih rezolucija koje su podnete plenarnoj skupštini AVNOJ-a 29. i 30. novembra 1943. godine i koje su usvojene praktično nepromenjene. Bio je srpsko-jevrejskog porekla, osećao se Srbinom i bio je jedan od radikala u Polit-birou. U izjavi koju su on i Kardelj formulisali za „narodne neprijatelje“ i „izdajnike otadžbine“, Pijade je pozvao na lišavanje građanskih prava i smrtnu kaznu. Ovo je očistilo put za uništavanje i / ili proterivanje Podunavskih Švaba, jer su u očima partizana kolektivno smatrani „narodnim neprijateljima“ i „fašistima“. Generalno su ih smatrali saradnicima sa okupatorom, a tim više što se zbog nemačkog porekla pretpostavljalo da imaju posebnu solidarnost sa nemačkim vojnim udruže-njima i nemačkim „fašizmom“ 1.

Na istom zasedanju AVNOJ-a proglašena je ravnopravnost svih južno-slovenskih naroda koji će, kako se prepostavljalo, obrazovati novu državu - Jugoslaviju. Podunavske Švabe nisu označene kao "priznata" nacionalna manjina (nemačka). Pored toga, pojavila se deklaracija o Nemcima, poznata kao odluka AVNOJ-a, koja je imala za cilj da dā smernice za sve naredne mere protiv nemačke etničke grupe u Jugoslaviji 2.

Odlukom AVNOJ-a utvrđeno je:

1. Sva lica nemačkog porekla koja žive u Jugoslaviji automatski gube jugoslovensko državljanstvo i sva građanska prava.

2. Smatra se da je celokupna pokretna i nepokretna imovina svih lica nemačkog porekla oduzeta od države i automatski postaje njena svojina.

3. Lica nemačkog porekla ne mogu tražiti niti vršiti bilo koja prava, niti se obraćati sudovima i institucijama radi njihove lične i pravne zaštite 3.

AVNOJ se bavio ili je bar predpostavljao moguću organizaciju nove države, odnosno kakvo će zakonodavstvo imati i ko će imati pravo da živi u toj državi, odnosno da uživa sva građanska prava. Na tom zasedanju bile su pripremljene smernice za eliminaciju Podunavskih Švaba i njihovo prote-rivanje, jer su u ideologiji partizanskog pokreta smatrani "kolektivnim narodnim neprijateljima" i "fašistima". Smatrali su ih saradnicima okupa-tora, jer su pretpostavljali da imaju posebnu solidarnost sa nemačkim voj-nim udruženjima i nemačkim „fašizmom“ 4.

Nakon završetka rata, a u skladu sa Odlukom AVNJ-a, konfiskuje se imovina svim pripadnicim nemačke nacionalne manjine. U obraz-loženju odluke o konfiskaciji se navodi samo to da je imenovani/a Nemac/Nemica. To je bilo dovoljno i jedino potrebno da se imovina može konfiskovati. Od konfiskacije su bili izuzeti samo oni Nemci/Nemice koji su učestvovali u NOB-u na pobedničkoj strani, ako se nalaze u mešovitom braku ili ako su potekli iz mešovitog braka.

Imovina se konfiskuje i onim Podunavskim Švabama koji su učinili velike ljudske akte i moralne usluge svojim sugrađanima, skoro isključivo Srbima, jer su oni bili na meti okupatora, da li kao taoci, da li kao odabrani za smrtnu egze-kuciju. Ni na njih se nije mogao primeniti stav Odluke AVNOJ-a, te da budu izjednačeni sa učesnicima NOB-a. Nije se to odnosilo ni na Aleksandra Kariussa - Kāpu, koji je svojim aktivnostima doveo do oslobađanja 500 sremskokarlovačkih Srba iz logora u Sremskoj Mitrovici i Jasenovcu, koji su uzeti za taoce, kao ni na Eugena Paula iz Kovina, koji je svojim aktivnostima spasao sigurne smrti 100 svojih sugrađana, garantu-jući za njih svojim životom i životima svojih bližnjih. I njima je kon-fiskovana imovina, ali nisu bili logorisani. To je možda bila nagrada.

Pripadnici nemačke nacionalne manjine (Podunavske Švabe) koji su ostali u Jugoslaviji (iz raznih razloga) logorisani su u preko 100 logora za Nemce. Logorisani su uglavnom starci, žene i deca, jer mladih, vojno sposobnih muškara-ca nije bilo, nalazili su se na Istočnom ili drugim frontovima širom Evrope. Predhodno su deložirani i oduzeta im je sva imovina: nepokretna i pokretna, stoka, roba na zalihama, vozila, plovila, zanatske radnje, manufakture i fabrike, novac.

U logor ih je ušlo 166.970, a izašlo manje za 48.447 osoba.

U svojoj knjizi Istorija Podunavskih Švaba (Donauschwäbische Geschichte) Georg Wildmann piše:

"Od 166.970 logorisanih civila, Podunavskih Švaba, interniranih od oktobra 1944. stradalo je u radnim, centralnim i logorima za istrebljenje 48.447.

Od toga:

- Preminulo od gladi: deca 5.542, žene 25.740, muškarci 16.390, ukupno 47.654
- Ubijeno: deca 14, žene 175, muškarci 369, ukupno 558
- Samoubistvo: deca 4, žene 32, muškarci 24, ukupno 60
- Nedostaje: deca 40, žene 40, muškarci 95, ukupno 175
- Ukupno: deca 5.582, žene 25.987, muškarci 16.878, ukupno 48.447

Broj ubijenih treba smatrati donjom granicom 5."

Sve ove mere su doprinele da pripadnika nemačke nacionalne manjine danas ima samo 4.064 (prema popisu iz 2011. godine), u odnosu na oko 550.000 koliko ih je bilo u Jugoslaviji uoči II Svetskog rata. Naravno do ovi podaci nisu uporedivi, jer se jedni odnose na Jugoslaviju, a drugi na Srbiju, ali ako znamo da su Podunavske Švabe živele na prostoru današnje Vojvodine, onda ipak možemo da makar sagledamo razmere ovih mera, iako ne možemo da izvodimo statističke zaključke u apsolutnim brojkama.

Stjepan A. Seder


1, 2, 3, 4 - dr Georg Wildmann: FENSTER br. 15 - Na konferenciji partizana Jugoslavije u Jajcu / Bosna u novembru 1943. sudbina jugoslovenskih Nemaca unapred je odlučena. (Auf der Konferenz der Partisanen Jugoslawiens in Jajce/Bosnien im November 1943 wurde das Schicksal der Jugoslawiendeutschen vorentschieden).
5 - Georg Wildmann: Donauschwäbische Geschichte, tom IV, Minhen 2015., str.419