....Predgovor za izložbu Podunavske Švabe .....rečju, slikom i fotografijom
  početna
   
 
1
1
1
1
1
1
1
1

Znajući da ovom izložbom, kako po kvalitetu tako i po kvantitetu, ne možemo obuhvatiti ceo život Podunavskih Švaba u Vojvodini (kao deo srednjeg Podunavlja i Panonske nizije) svesno smo se izložili riziku da od kritične javnosti i stručnjaka ne budemo dobronamerno shvaćeni i ocenjeni dobrom ocenom. Ipak, očekujemo da ova izložba doprinese da oni ljudi koji ne znaju ništa o Podunavskim Švabama, steknu bar osnovne informacije o njima i njihovom životu u Vojvodini (Austriji, Austrougarskoj, Jugoslaviji i Srbiji). Ovo nam je naročito važno kada je najmlađa populacija u pitanju, jer Podunavske Švabe nisu tema izučavanja u osnovnim i srednjim školama. A sve do početka II Svetskog rata Podunavske Švabe su bila najbrojnija nacionalna manjina u Jugoslaviji i činili su relativnu većinu stanovništva na području današnje Vojvodine.

Doprinos koji su Podunavske Švabe dale tokom svoga života u Vojvodini nemerljiv je. Naseljavajući se doneli su u Vojvodinu "naprednu kulturu srednje Evrope. Doneli su higijensko zdravstvene navike, plug koji je i prevrtao, a ne samo parao zemlju, plodored setve, intenzivno umesto ekstenzivnog stočarstva. Doneli su gotova urbanistička rešenja za organizo-vanje naselja, pa zato sva vojvođanska mesta pomalo liče jedno na drugo. Podunavske Švabe su u centru sela izgradile školu, crkvu i kulturni dom. Po "ugledu" na novoizgrađena naselja Podunavskih Švaba, ušorena su i rasuta srpska i rumunska sela. E, takve Podunavske Švabe su ta svoja znanja unapredili tokom života i prilagodili ih životu u novoj sredini, ali i stekli nova znanja 1.

Folkmar Seewan piše: „Ono najvažnije, ipak, što su nemački nase-ljenici doneli sa sobom u Ugarsku bilo je njihovo znanje i iskustvo u oblasti poljoprivrede. Naseljenici su vladali modernim metodama obrađivanja zemlje pomoću kojih se zemlja mogla kvalitetnije kultivisati. Posedovali su znanja vezana za racionalno vođenje gazdinstva i prodaju poljoprivrednih proizvoda, ukratko, imali su potrebna oruđa za privređivanje orijentisano na dobit, koje je zamenilo neprofitabilno privređivanje domaćih seljaka za sopstvene potrebe. Naseljenici su poznavali tropoljni sistem obrade, koji je bio zasnovan na smeni redosleda obrađivanih poljoprivrednih parcela, pri čemu su se oslanjali na metode premeravanja zemljišta korišćene u njihovoj novoj domovini. Već su poznavali metode sastavljanja plodoreda, đubrenja njive, uzgoja deteline, kako bi jedna trećina poljoprivrednog zemljišta uvek mogla biti obrađena i stalno korišćena. Gubitak pašnjaka, koji je usledio, doseljenici su kompenzovali hraneći životinje u otvorenim, letnjim štalama i upotrebom stajskog đubriva na njivama. Povećanje prinosa bilo je postignuto dubljim oranjem zahvaljujući upotrebi teških gvozdenih plugova, koje su češće vukli konji nego volovi, kao i uzgajanjem novih kultivisanih biljaka i zahtevnih kultura kao što su vinova loza ili duvan 2.

Gradeći svoj život u novom predelu, koji će im vremenom postati zavičaj, Podunavske Švabe su isušili bare i močvare, povezali Dunav i Tisu (kanal Dunav - Tisa - Dunav) i izgradili nasipe duž toka Dunava i Tise i tako stvorili "žitnicu Evrope." Takođe su, s obzirom da su poticali iz raznih nemač-kih - germanskih plemena i više država, doneli principe dobrosusedskih odnosa i suživota sa drugim i drugačijim, a koje pripadnici ove nacionalne zajednice tradicionalno neguju.

Za takav svoj rad i doprinos državama u kojima su živeli, Podunavske Švabe su "nagrađene" konfiskacijom imovine, logorisanjem, oduzimanjem građanskih prava nakon II Svetskog raata i velikodušnom dozvolom države da se isele, posle otpuštanja iz logora i prisilnog rada. Od konfiskovane imovine država je stvorila materijalnu bazu koju je koristila za svoje razvojne projekte, koje nije umela da valjano realizuje, jer nije imala stručne kadrove, a stručni kadrovi (Podunavske Švabe) su se nalazili logorisani u preko 100 logora širom države.

Stjepan A. Seder


1 - Stjepan A. Seder: Pogubne posledice ..., str
2 - Folkmar Seewan: Migracije u Podunavlju 2013. Izdavač kataloga na srpskom jezku MUZEJ VOJVODINE