....Prvi svetski rat i poraće
  početna
   
 
1
1
1
1
1
1
1
1

I Svetski rat se odvijao dosta "daleko" od Podunavskih Švaba iako su bili državljani države koja je vodila rat. Frontovi su bili daleko i neposredan rat nisu okusili. Ipak, bili su mobilisani i upućivani na frontove, odakle se nisu svi vratili.

Najteži period za Podunavske Švabe nastupa završetkom rata, kada u skladu sa Sen Žermenskim ugovorom o miru treba da odluče kojoj će se opciji prikloniti. Tim ugovorom je bio ostavljen rok za sve državljane države koja je nestala - Austrougarske, da se opredele da li žele da ostanu u novoosnovanim državama, u konkretnom slučaju Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavija), ali u tom slučaju kao nacionalna manjina, ili žele da se isele u svoje matične države (Austrija i Nemačka). Velika većina Podunavskih Švaba ostaje. To su bili oni čiju imovinu su činile nekretnine (poljoprivredna zemlja, fabrike i manufakture, veće zanatske radionice, kuće i druga imovina). Da odsele odlučuju uglavnom intelektualci (učitelji i profesori, lekari, inžinjeri), ali i pripadnici vojske i policije. Svi oni govore nemačkim jezikom i imaju struku i znanja koja će moći iskoristiti u svojim matičnim državama.

Oni koji su ostali su imali relativno miran život, radili su svoje poslove bez mešanja države u njihov život kao nacionalne manjine, bar ne preterano. Mešanja države je bilo, ali je bilo mešanja države i u živote drugih nacionalnihe manjina, kao i u pokušaje građana da poboljšaju svoj ekonomski i socijalni status.

Između dva svetska rata osnovan je Kulturbund, kao i Agrarija, orga-nizacija privrednika pripadnika nemačke nacionalne manjine. Kulturbund - Švapsko-njemački kulturni savez, je bio kulturno-prosvetna organizacija Podunavskih Švaba u Kraljevini SHS i Jugoslaviji. Osnovan je 1920. u Novom Sadu radi očuvanja nacionalnog identiteta (čitaonice, predavanja, kulturne priredbe), obrazovanja, unapređenja socijalne sigurnosti i priv-rede, te ukupnog poboljšanja života nemačke nacionalne manjine. U toku postojanja, a u zavisnosti o državnoj politici rad mu je zabranjivan nekoliko puta.

U tome periodu postoje i škole na nemačkom jeziku: osnovne i gimnazije. Ali, opet u zavisnosti od državne politike, bivaju povremeno zabranjivane. Ipak, i u takvim okolostima, Podunavske Švabe poboljšavaju svoj ekonomski status, raste im standard, a porodica i dalje ostaje temelj života svakog pojedinca. Podunavske Švabe posebnu pažnju poklanjaju deci, obrazuju ih u skladu sa mogućnostima i standardima toga vremena, ali i potrebama svoje porodice, pri čemu vode računa da dostignuti stan-dard nove generacije poboljšaju i uvećaju.

Koliko je bilo bogatstvo nemačke nacionalne manjine u Jugoslaviji, kojih je uoči II Svetskog rata bilo oko 550.000, najbolje govore podaci o nji-hovoj konfiskovanoj imovini.

"... je konfiskovano 97.490 nemačkih zemljišnih poseda sa 637.939 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta. Od ukupno konfiskovanog polljoprivrednog zemljišta u Vojvodini je konfiskovano 389.256 ha, stoka, poljoprivredne mašine, alati i radila, kuće sa nameštajem i zalihama hrane, fabrike, zalihe gotovih proizvoda, manufakture, ... sa 68.035 poseda 1.

Najznačajniju ulogu u obrazovanju zemljišnog fonda agrarne reforme i kolonizacije u Jugoslaviji imali su nesumnjivo nemački posedi, jer su, prema raspoloživim podacima, zauzimali 637.939 ha, tj. 38,73% njegove ukupne površine" 2

Pored kuća i poljoprivrednog zemljišta kolonisti su dobili u svojinu i 24.631 konja, 43.100 goveda 74.650 svinja i 37.280 ovaca 3

Nema sumnje da je ova konfiskovana imovina poslužila za obnovu zemlje i bila osnov za razvojne projekte nove države, a da njeni vlasnici nisu bili obeštećeni ni na koji način - ni materijalni ni moralni.

Stjepan A. Seder


1, 2, 3 - Nikola Gaćeša AGRARNA REFORMA I KOLONIZACIJA U JUGOSLAVIJI 1945 - 1948. str. 78