....Svestenik pa pisac ili pisac pa svestenik
  Heim
   
 
1
1
1
1
1
1
1
1

Vlč Marko Kljajić, župnik RKT župe u Surčinu, erudita, moralista i iznad svega savremeni čovek, visokih moralnih kvaliteta, pisac je visokih književnih standarda. Dakle, čovek koji se, birajući svoj životni poziv, opredelio da služi čoveku, ovo služenje je obogatio i oplemenio pristupajući čoveku, ne samo kao sveštenik, nego i kao, filozof i pisac, ali i kao humanista, pre svega ostalog. A da bi bio uspešan pisac i imao kvalitetan pristup čoveku, moraš mu pristupiti kao čovek i moraš ga razumeti, ali i mnogo raditi. Treba istražiti temu o kojoj želiš da pišeš, obraditi je i prilagoditi je potencijalnom čitaocu, kako sav rad ne bi bio uzaludan i tvoje reči ne bi doprle do čitaoca - čoveka.

Pročitao sam dve knjige Marka Kjajića ANTIMEMOARI - KAKO JE UMIRAO MOJ NAROD i ovo svoje stanovište izvodim na osnovu ove dve knjige. Te dve knjige su svojevrsna hronika Srema, ali i hronika stradanja Hrvata iz Srema u vreme raspada SFRJ i kao takve predstavljaju izvor podataka za buduće istraživače i publiciste. Obilje podataka, mnoštvo ljudi sa kojima se Autor družio ili bio u nekim prijateljskim, privatnim ili poslovnim kontaktima, predstavljaju putokaz kojim bi budući istraživač trebalo da krene. I tu se nalazi i prva slaba "karika" autorovog rada i angažmana, jer nije nijednu od tema o kojima u knjigama piše, doveo do kraja, istražio i najmanji detalj i tako doveo temu do epiloga. Ali, možda Autor i nije imao nameru da temu, koju je otvorio i zatvori. Možda mu je ideja bila da samo otvori određena pitanja, te da zaintrigira druge autore da je istraže, ocene i na taj način i zatvore.

Naslov ova dva dela Autor je malo nesmotreno odabrao, jer ovakvi naslovi već postoje, tj. naslovi nisu originalni.

Ono što posebno karakteriše ova dva dela je obilje dokumenata (fotokopije dokumenata, isečci iz dela drugih autora ili iz dnevne štampe i sl.) i fotografija, tako da bi i samo ovi materijali bili dovoljni da se stekne saznanje o temi o kojoj autor piše. Doduše fotokopije dokumenata i isečaka iz štampe su, uglavnom, teško čitljive, sitne su, a često i dosta osenčene. I nešto što nijednom autoru ne sme da se desi, a eto, desilo se, to je da javno prikaže JMBG ljudi o kojima piše, odnosno koje nam predstavlja, makar i marginalno.

Posebno mesto u drugoj knjizi zauzima deo o Banu Josipu Jelačiću. Ban Jelačić je opisan kao narodni čovek, ali pre svega kao Petrovaradinac, običan čovek koji se tu rodio i tu živeo. Opisuje se njegova rodna kuća, kao i aktivnosti o osporavanju ili potvrđivanju njegovog značaja, kako protivnika, tako i pristalica Bana Jelačića. U ova dva dela Autora ima i pisaca i pesnika i prikaza njihovog stvaralaštva, tako da se čatalac može upoznati sa ovim autorima, pa i opredeliti da se više zainteresuje za nekog od njih, odnosno njegovo stvaralaštvo.

Ove knjige predstavljaju i svojevrsnu autobiografiju Autora ili bar priloge za autobiografiju, ali i bibliografiju, iako to Autor nigde ne navodi eksplicitno.

Iako ne cenim mnogo dokumentarnu prozu kao oblik književnog stvaralaštva, ipak moram odati priznanje Autoru da je obuhvatio široko vreme i odabrao prave ljude koji su mogli da mu protumače to vreme, vreme koje Autor posmatra i o kome piše.

Autor je pun života i tako nam i predstavlja svoj život, ali i živote ljudi koji su mu, na neki način, bili bliski i sa kojima je sarađivao. Zato, ali i zbog svoga poziva - poziva sveštenika, ne treba da čudi što o RKT crkvama u Sremu i sveštenicina iz Srema ima obilje materijala, događaja, anegdota, ali i poteškoća sa kojima su se sukobljavali, naročito u vreme raspada SFRJ. Zato bi ova dva dela Autora mogla biti i dobar materijal za kasniju obradu, pa i pisanje hronike RKT crkve u Sremu. Bilo bi neoprostivo ako se Autor ne bi prihvatio toga posla.

Ali, Autor vidno izbegava da dā mišljenje i ocenu događaja o kojima piše i koje komentariše. To je suprotno interesovanjima koje iskazuje i koje zainteresovano prati kao objektivan posmarač. Opravdanje za takav stav ne može biti ni u prapadnosti (ideološka, profesionalna, tradicionalna, ...) RKT crkvi, pa i bilo kojoj crkvi.

Uz već spomenute loše fotokopije dokumentacije, treba naglasiti da je tehnička izvedba ovih knjiga na visokom nivou: kvalitetan dizajn, hartija i štampa, uz dobro obrađene fotografije i uz kvalitetno i dobro napisan tekst pružaju čitaocu puni užitak pri čitanju. Zato preporučujem: PROČITAJTE OVE KNJIGE.

Stjepan A. Seder