....Prikaz knjige: Izgubljeni u ravnici
  početna
   
 
1
1
1
1
1
1
1
1

U izdanju Color Media Communications iz Novog Sada pojavila se 2020. godine knjiga "Izgubljeni u ravnici", autorá Žikice Miloševića i Milana Kuzmanovića. Knjigu je znalački uredio Robert Čoban, a ništa lošije nije urađen ni dizajn korica - Tanja Knežević, prelom - Vladimir Dudaš, te lektura i korektura - Jelena Belimarković, Danka Krunić i dr Nebojša Kuzmanović. Ovo je dosledno ispratila i kvalitetna štampa - Art Print, Novi Sad: stranice sa prilozima u boji i na kvalitetnoj hartiji.

Ali, knjigu ipak čini više sadržaj nego imena autora, urednika, izdavača, ... A sadržaj ove knjige je takav da bi se svaki ljubitelj knjige i ne samo on, trebao osećati uskraćen za informacije koje u toj knjizi može da pronađe. Pisana na jasan i jezgrovit način, upućuje čitaoca u sve njemu, do tada, nepoznate stvarnosti Vojvodine, kako u prošlom vremenu, tako i u sadašnjosti. Činjenica da je o ovom izdanju knjige (drugo dopunjeno izdanje) DNEVNIK 2020. godine u toku mesec dana objavljivao feljton, ni malo ne umanjuje njenu pojavu, njenu intrigantnost, zanimljivost, pa ako hoćete i naučnost.

Ona bi trebala da bude i dobro štivo za istoričare i etnologe, kada se bave svojim poslom u "dubinu". Multietničnost Vojvodine ovom knjigom dobija na značaju i svrstava Vojvodinu u sferu kosmopolitizma - Vojvođani kao građani Sveta. Ali, ne samo multietničnost, nego i multireligioznost, multikulturalnost, multijezičnost i još mnogo multi.... koji su se ugnezdili u Vojvodinu i ne misle odatle da izađu, a koje Vojvođani ljubomorno neguju i čuvaju. Tako su Vojvođani stekli i svoju nacionalnost: Vojvođanin, kao građanin Sveta, a koju ova knjiga samo dodatno potvrđuje.

Dodatnu vrednost ovoj knjizi daje i prikaz nekoliko "novih", pored tradicionalnih, nacioanlnih zajednica: Čerkeza, Goranaca, Aškalija, Egipćana i Arapa. Iako ove grupacije još nisu stekle "status" nacionalne zajednice u smislu tradicionalnosti, samoorganizovanosti, pa i brojnosti, dobro je da se o njihovom postojanju obavestimo i na njih naviknemo, kao delu našeg svakodnevnog života.

Ali, kritika, bilo kakva, pozitivna ili negativna, mora da obuhvati svaki segment posmatranih temaa. Pa tako i ovaj moj prikaz ove knjige mora da ukaže i na manjkavosti i eventualne propuste autora. Pre svega tu mislim na Podunavske Švabe i Bele Ruse. Podunavske Švabe izuzetno dobro poznajem, jer sam i sam Podunavski Švaba, a Bele Ruse takođe dobro poznajem, s obzirom da su u velikom broju živeli u Sremskim Karlovcima, a ja sam Karlovčanin.

Autor bi trebalo da zna da Podunavski Švaba nije isto što i Podunavski Nemac. Podunavske Švabe su živele i žive u Vojvodini. Podunavske Švabe su Vojvođani i državljani Srbije, odnosno Jugoslavije u predhodnim periodima, a Podunavski Nemci žive u Nemačkoj čiji su državjani i to je osnovna, krucijalna razlika. Dalja razrada ove teme bi nas odvela daleko, pa zato to ostavljamo za razradu autorima (ako to budu želeli). Takođe, kada su Podunavske Švabe u pitanju, autor koristi i ukazuje na neodgovarajuće godine za neke događaje, a te godine su dostupne svakom istraživaču. No, to ni malo ne umanjuje ukupan kvalitetan prikaz ove nacionalne zajednice, niti pak utiče na ukupan utisak i doživljaj.

Kada su Beli Rusi u pitanju, autori su propustili da izuče njihov život u Sremskim Karlovcima, u kojima su živeli u većem broju i imali značajnog udela u njihovom životu. Sećam se, bez posebnog proučavanja te teme, Sokolova, direktora ciglane, Peregordijeva, profesora muzike u Karlovačkoj gimnaziji i dirigenta školskog hora, Marijane Molohov, profesorke likovnog, takođe u Karlovačkoj gimnaziji. Istraživanjem bi se došlo do većeg broja podataka i "nasledstva" koje su ostavili u Sremskim Karlovcima. Danas ih skoro i nema. Izumrli su ili asimilovali. Autori su propustili da posete pravoslavno groblje na Čeratu u Sremskim Karlovcima, jer bi tada uočili jedan izdvojen deo groblja, tik uz grobljansku kapelu, u kome su sahrajeni karlovački Beli Rusi i iz uvida na licu mesta saznali još ponešto o njima.

Svi ovi propusti ili "propusti" ne umanjuju značaj ovog dela za vojvođansku i kulturu Srbije i zato preporučujem ovu knjigu, kako ljubiteljima knjiga, tako i istraživačima, publicistima, etnolozima, istoričarima, đacima, studentima, .... Pročitajte ovu knjigu!

Stjepan A. Seder